На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, у недељу 9. априла, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије служио је Свету архијерејску литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су љубљански свештеници протојереј-ставрофор Перан Бошковић, протојереј Борислав Ливопољац, јереји Александар Обрадовић и Раде деспотовић, руски свештеник Виталиј Исајев, те ђакони Драган Радић и Митар Танасић.
Митрополит Порфирије је, у својој бесједи подсјетио вјернике, окупљене у великом броју, да се приближава празник Васкрсења Христовог – највећи и најрадоснији празника који ми хришћани славимо. То је празник и дан када је Господ послије својих страдања, распећа и смрти васкрсао из мртвих и као такав показао се ученицима својим и дан у који је изнутра побиједио смрт и отворио врата у вјечни живот, остваривши вјековне чежње свих људи свих времена и најдубљу и највећу потребу коју ми људи носимо у себи, а то је да трајемо.
„Ми често заборављамо шта је најважније питање нашега живота и живимо као да смо овдје заувијек и као да нема ништа послије гроба. А онда када се деси нека гранична ситуација, болест или несрећа и суочимо се лицем к лицу са могућношћу да одемо са овога свијета, ми или неко нама драг, тада одједанпут, ма колико често помислили да нема Бога и да су приче о вјечном животу бајке, све се у нашем животу мијења и ту постаје јасно да кроз наш одговор на питање смрти треба да зависи наш свеукупни живот,“ истакао је Високопреосвећени и додао да, ако је смрт заиста посљедње што имамо да кажемо о себи, узалуд је онда све: и љубав и иметак и слава, јер је све то толико краткотрајно и одлазећи одавде све за нас престаје да постоји.
Зато што је то толико важно питање, казао је, највећи умови људског рода бавили су се прије свега питањем пролазности и смрти да би дали одговор шта је живот. Митрополит је нагласио да, кроз све своје дјелатности, човјек и људски род не жели ништа друго него да себи мало продужи вијек трајања или да ако је могуће пронађу еликсир живота.
„И ево тог еликсира! Тај еликсир није никакав предмет и изум људски него се зове Живи Бог, Син Божји Христос, који је дошао у наш свијет и данас, на Цвијети, ми се сјећамо догађаја када Он коначно полази у сусрет нашем највећем непријатељу – у сусрет смрти, да би њу кроз своју смрт изнутра обеснажио и побиједио,“ рекао је Митрополит Порфирије.
Високопреосвећени Митрополит је тумачећи низ јеванђелских догађаја указао да Господ долази у Витанију како би из мртвих подигао свога пријатеља Лазара, који је већ четири дана мртав, да би показао, с једне стране, љубав према своме пријатељу, јер и њега је бољела смрт Лазарева, а с друге стране да би то био увод у свеопште васкрсење које долази Другим Христовим доласком. Господ потом улази у Јерусалим и, пошто је већ постао познат као чудотворац и пророк и у њему препознаваху Месију-Спаситеља кога очекиваше читав људски род, многи су изишли у сусрет да га поздраве, пјевали су пјесму „Осана на висини“, славили су га, простирали цвијеће и палмове гранчице као знак побједе и славе, да по њима ходи и преко њих уђе у Свети град.
„Гле чуда, Он одједанпут узима једно магаре сједа на њега и улази у град Јерусалим. Чудна је то слика уколико знамо да су и Јевреји, из чијег рода је и поникао Спаситељ, на основу своје себичне, ускогруде вјере, очекивали да тај Месија заправо треба да буде ослободилац само Јеврејског народа, земаљски цар, свесилан и свемоћан, који ће све остале народе покорити под своје ноге и истовремено под ноге јеврејског народа,“ рекао је Митрополит и појаснио да је магаре и тада било животиња која није служила да на њима јашу цареви и побједници, а да Господ узима магаре како би показао да није смисао живота овдје на земљи и да Он није дошао да рјешава земаљска питања у смислу политике и земаљске власти или рјешава економска питања.
„Сва та питања могу бити ријешена на прави начин тек уколико сви људи доживе и прихвате Христа као Спаситеља и Онога који носи Собом вјечност и вјечни живот. Долази да би показао смирење и скромност да је у скромности, смирењу, у малом, непознатом у невидљивом често скривена сила и моћ духовна. Ми то знамо кад год се молимо Богу и кад год смо свјесни заједнице са њим, да је Он међу нама ма колико били, споља посматрано, мали и немоћни, сами у својој соби; осјећамо да смо побиједили читав свијет тако што смо га завољели и љубављу га побиједили,“ нагласио је Високопреосвећени.
Митрополит Порфирије казао је како нам Господ показује да је најнеопходније смирење и скромност, те скрушеност пред изазовима, искушењима и тешкоћама, али и да та скрушеност има смисла и јесте истинска слобода и храброст само онда када смо у заједници са Богом. „На празник Цвијети треба да се сјећамо и да будемо свјесни да без Бога нема истинског ни правог живота. Кад имамо Бога у срцу све је како треба и када нам је Бог на свом мјесту онда је и све остало на свом мјесту. То јест кад имамо Бога имамо оријентир, котву и подршку, и ма колико да смо изгубљени у беспућима, искушењима и тешкоћама овога свијета, имаћемо за шта да се држимо и никада нећемо пасти у очај. Знаћемо да је Господ с нама и да нас Он води у сигурну луку – луку спасења и смисла постојања,“ истакао је Митрополит.
Он је позвао народ да долазе у храм на Свету литургију кад год могу и да се потруде се да макар мало своју вјеру унесу у свој живот. „Да макар мало постимо, да дамо нешто од себе као жртву Богу, да макар мало мислимо једни на друге, на своје ближње. Нека се мужеви истински брину о својим женама, а жене истински љубе и воле своје мужеве – живите у поштовању и међусобном послушању једно другоме, а онда и у односу на комшије, пријатеље и читав свијет,“ поучио је вјернике Високопреосвећени.
„Нека би Господ дао да и ми заједно са Христом данас уђемо у Јерусалим, да се удубимо и изнутра проникнемо тајну његових страдања, како бисмо могли срцем да видимо и умом да разумијемо тајну Распећа и тајну Васкрсења из мртвих и будемо учесници побједе над смрћу, како бисмо онда заиста могли да отпјевамо свим својим бићем и устима и срцем радосну пјесму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима који су у гробовима живот дарова,“ благословом је завршио своју бесједу Високопреосвећени Митрополит др Порфирије.
Окупљени народ се, у наставку Свете литургије, у великом броју причестио Светим тајнама Христовим, а празнично сабрање настављено је у парохијском дому уз пригодно послужење.
У навечерје празника Цвијети служено је бденије, током којег је освештана врбица и око храма обављена литија у којој су учешћа узели бројни вјерници са дјецом, носећи врбове гранчице, звончиће и вјенчиће.
